Адабият, 11 класс, Темирова М., 2018.
Учебник по литературе для 11 класса на киргизском языке.
Фрагмент из книги:
«Адабият» атамасы араб тилинен («адеп» деген сөздүн көптүк сандагы мааниси) алынган. Ал эми орус тилиндеги «литература» французча аталыш, түпкү чоо-жайы латынча («литера») сөздөн келип чыккан да, бизче «тамга» деген маанини берген, жазма адабиятка карата гана колдонулган. Негизгиси «литература» деген сөз да, «адабият» деген атама да дүйнөлүк маданий өнүгүштүн тарыхында жакындан бери эле колдонула баштаган. «Литература» деген терминге биринчи болуп орус сынчысы В.Г. Белинский 1862-жылы негиз салган, ага дейре мындай түшүнүк «поэзия» деп аталып келген. Ал эми «адабият» деген кепти биз, кыргыздар, XX кылымдын башынан гана колдонууга кириштик, ага чейин жеке түшүнүктө «дастан», «жомок», «казал», «макал» жана башка маанилерде өз-өзүнчө аталып келген.
литература
Edebiýat, 11 synp, Arazow I., Klyçew R., 2018
Edebiýat, 11 synp, Arazow I., Klyçew R., 2018.
Учебник по литературе для 11 класса на туркменском языке.
Türkmen edebiýatynyň taryhyny çuň ideýaly çeper eserlergoşgular, poemalar, hekaýalar, powestler, romanlar dürli dramalar bezeýar. Çeper edebiýat hakykaty estetiki-emosional taýdan özleşdirmek zerurlygy esasynda döräpdir hem-de jemgyýetçilik aňynyň özboluşly bir görnüşi hökmünde şekillenşini, yaşaýşyny, ösüşini dowam edip gelýär. Arynyň dürli gülleriň şiresini ýygnap bal ýasaýşy ýaly, okuwçylar dürli çeper eserleriň hikmetli «şiresini» sorup, şonuň esasynda özleriniň estetiki-emosional duýgy-düşünjesini ösdürmeli hem baýlaşdyrmaly.
Скачать и читать Edebiýat, 11 synp, Arazow I., Klyçew R., 2018Учебник по литературе для 11 класса на туркменском языке.
Türkmen edebiýatynyň taryhyny çuň ideýaly çeper eserlergoşgular, poemalar, hekaýalar, powestler, romanlar dürli dramalar bezeýar. Çeper edebiýat hakykaty estetiki-emosional taýdan özleşdirmek zerurlygy esasynda döräpdir hem-de jemgyýetçilik aňynyň özboluşly bir görnüşi hökmünde şekillenşini, yaşaýşyny, ösüşini dowam edip gelýär. Arynyň dürli gülleriň şiresini ýygnap bal ýasaýşy ýaly, okuwçylar dürli çeper eserleriň hikmetli «şiresini» sorup, şonuň esasynda özleriniň estetiki-emosional duýgy-düşünjesini ösdürmeli hem baýlaşdyrmaly.
Адабиёт, 10 синф, Саъдиев С., Хамидов X., 2017
Адабиёт, 10 синф, Саъдиев С., Хамидов X., 2017.
Учебник по литературе для 10 класса на таджикском языке.
Адабиёт неруи созандае мебошад, ки барои пешрафти ҳаёти маънавии ҷомеа, дарки худшиносии одамон, такомули донишу биниши онҳо имконият фароҳам меорад. Инсонро ба зиндаги дилгарм намуда, барояш роҳи дурусти ҳаётро нишон додан, ба саволҳои дили ӯ ҷавоб гуфтан, изтиробу ташвишро аз андешаи одамон дур кардан муҳимтарин вазифаи адабиёт ба шумор меояд. Бар ин бино адабиёти бадей дар зиндагии рӯзмарраи мо чун обу ҳаво зарур аст. Азбаски ҳаёти муқаррари дар асари бадей ба воситаи образҳо тасвир гардида, ба як санъати зебоиву нафосат табдил ёфта, боиси таваҷҷӯҳи дигарон мешавад, адабиётро ба сифати оинаи рӯзгори мардум истифода бурдан мумкин аст. Дар он ҳама бурду бохти ҷомеа бо хурдтарин ҷузъиёташ мавриди тасвиру таҳлил қарор мегирад. Яъне, паҳлуҳои мусбиву манфии зиндаги дар он инъикос меёбад ва сабабгори пайрави ба ҷиҳатҳои матлуб ва худдори аз паҳлуҳои манфи мегардад.
Скачать и читать Адабиёт, 10 синф, Саъдиев С., Хамидов X., 2017Учебник по литературе для 10 класса на таджикском языке.
Адабиёт неруи созандае мебошад, ки барои пешрафти ҳаёти маънавии ҷомеа, дарки худшиносии одамон, такомули донишу биниши онҳо имконият фароҳам меорад. Инсонро ба зиндаги дилгарм намуда, барояш роҳи дурусти ҳаётро нишон додан, ба саволҳои дили ӯ ҷавоб гуфтан, изтиробу ташвишро аз андешаи одамон дур кардан муҳимтарин вазифаи адабиёт ба шумор меояд. Бар ин бино адабиёти бадей дар зиндагии рӯзмарраи мо чун обу ҳаво зарур аст. Азбаски ҳаёти муқаррари дар асари бадей ба воситаи образҳо тасвир гардида, ба як санъати зебоиву нафосат табдил ёфта, боиси таваҷҷӯҳи дигарон мешавад, адабиётро ба сифати оинаи рӯзгори мардум истифода бурдан мумкин аст. Дар он ҳама бурду бохти ҷомеа бо хурдтарин ҷузъиёташ мавриди тасвиру таҳлил қарор мегирад. Яъне, паҳлуҳои мусбиву манфии зиндаги дар он инъикос меёбад ва сабабгори пайрави ба ҷиҳатҳои матлуб ва худдори аз паҳлуҳои манфи мегардад.
Qaraqalpaq ádebiyati, 10 klas, Mámbetov K., Palimbetov K., 2017
Qaraqalpaq ádebiyati, 10 klas, Mámbetov K., Palimbetov K., 2017.
Учебник по литературе для 10 класса на каракалпакском языке.
«Ádebiyat» degende biz neni túsinemiz? Eger keií mánide alatugin bolsaq, baspadan slugip atirgan kitaplardní barligin ádebiyat dep túsinemiz. Al, ekinshi niánide kórkem sóz arqali dóretilgen ádebiy shigarmalardm túrleri gana ádebiyat dep túsiniledi. Adebiyat sózinin niánisi arablardní «Ádebiyat» sózinen kelip slnqqan. Túbiri «ádep», «ádep-ikramliliq» yaki «ádepnama» sózlerine jaqin. Usi táreplerine qaraganda da ádebiyat tálim-tárbiya qurali. Onin ekinshi mánisi «hasil sóz» degenge birqansha jaqm. Demek, ádebiyat bir jaginan sóz iliminin basi bolsa, ekinshi tárepten adamzatti ádep-ikramliqqa úyretetugm ilim.
Скачать и читать Qaraqalpaq ádebiyati, 10 klas, Mámbetov K., Palimbetov K., 2017Учебник по литературе для 10 класса на каракалпакском языке.
«Ádebiyat» degende biz neni túsinemiz? Eger keií mánide alatugin bolsaq, baspadan slugip atirgan kitaplardní barligin ádebiyat dep túsinemiz. Al, ekinshi niánide kórkem sóz arqali dóretilgen ádebiy shigarmalardm túrleri gana ádebiyat dep túsiniledi. Adebiyat sózinin niánisi arablardní «Ádebiyat» sózinen kelip slnqqan. Túbiri «ádep», «ádep-ikramliliq» yaki «ádepnama» sózlerine jaqin. Usi táreplerine qaraganda da ádebiyat tálim-tárbiya qurali. Onin ekinshi mánisi «hasil sóz» degenge birqansha jaqm. Demek, ádebiyat bir jaginan sóz iliminin basi bolsa, ekinshi tárepten adamzatti ádep-ikramliqqa úyretetugm ilim.
Әдебиет, 10 сыныб, Сейданов Қ., Журабаев С., Бектаев А., 2017
Әдебиет, 10 сыныб, Сейданов Қ., Журабаев С., Бектаев А., 2017.
Учебник по литературе для 10 класса на казахском языке.
Фрагмент из книги:
Егер тарих койнауына тереңірек үңіліп, ой көзін кадасак, онда озбектер мен казактардың шығып кеду тарихы бір, түбі бір туыскан халык екендігін анык аңғара түсеміз. Сондыктан да Өзбекстан Республикасының тұңғыш Президент! И.А. Каримов: «Біз бір алып шынардың бұтактарымыз», — десе, Қазакстан Республикасының Президент! Н.Ә. Назарбаев: «...казакты өзбектен, өзбекті казактан ажыратуға болмайды», — дейді.
Скачать и читать Әдебиет, 10 сыныб, Сейданов Қ., Журабаев С., Бектаев А., 2017Учебник по литературе для 10 класса на казахском языке.
Фрагмент из книги:
Егер тарих койнауына тереңірек үңіліп, ой көзін кадасак, онда озбектер мен казактардың шығып кеду тарихы бір, түбі бір туыскан халык екендігін анык аңғара түсеміз. Сондыктан да Өзбекстан Республикасының тұңғыш Президент! И.А. Каримов: «Біз бір алып шынардың бұтактарымыз», — десе, Қазакстан Республикасының Президент! Н.Ә. Назарбаев: «...казакты өзбектен, өзбекті казактан ажыратуға болмайды», — дейді.
Edebiýt, 10 synp, Razakowa К., 2017
Edebiýt, 10 synp, Razakowa К., 2017.
Учебник по литературе для 10 класса на туркменском языке.
Döwletimiz Özbegistanda şu wagta çenli okuw terbiýeçilik işleri türkmen dilinde alnyp barylýan mekdeplerde, degişli okuw maksatnamalary we okuw kitaplary bolsa-da, döwletimiz garaşsyzlygyny alandan soňra okuw kitaplary döwür talabyna laýyk ýazylyp başlandy.
Bu döwletimiziň we Prezidentimiziň Özbegistanda ýaşaýan beýleki halklaryň dilininiň, medenýetiniň ösmegi üçin edýän atalyk aladalarynyň biridir.
Şu pikirden ugur alyp, Özbegistan Halk Bilimi ministrligi Prezidentimiziň we Döwletimiziň alyp barýan adalatly syýasatynyň netijesinde şu wagta çenli türkmen dilinde birnäçe okuw kitaplaryny okuwçylara ýetirildi. Bu kitap hem şol kitaplaryň biri bolup, X synp okuwçylary üçin edebiýatdan okuw - hrestomatiýa kitabydyr.
Скачать и читать Edebiýt, 10 synp, Razakowa К., 2017Учебник по литературе для 10 класса на туркменском языке.
Döwletimiz Özbegistanda şu wagta çenli okuw terbiýeçilik işleri türkmen dilinde alnyp barylýan mekdeplerde, degişli okuw maksatnamalary we okuw kitaplary bolsa-da, döwletimiz garaşsyzlygyny alandan soňra okuw kitaplary döwür talabyna laýyk ýazylyp başlandy.
Bu döwletimiziň we Prezidentimiziň Özbegistanda ýaşaýan beýleki halklaryň dilininiň, medenýetiniň ösmegi üçin edýän atalyk aladalarynyň biridir.
Şu pikirden ugur alyp, Özbegistan Halk Bilimi ministrligi Prezidentimiziň we Döwletimiziň alyp barýan adalatly syýasatynyň netijesinde şu wagta çenli türkmen dilinde birnäçe okuw kitaplaryny okuwçylara ýetirildi. Bu kitap hem şol kitaplaryň biri bolup, X synp okuwçylary üçin edebiýatdan okuw - hrestomatiýa kitabydyr.
Адабиёт, 7 синф, Файзуллоева З., Эшонқулов Ҷ., Кабиров М., 2017
Адабиёт, 7 синф, Файзуллоева З., Эшонқулов Ҷ., Кабиров М., 2017.
Учебник по литературе для 7 класса на таджикском языке.
Донишомӯзони азиз! Шумо дар синфҳои V ва VI бо фанни адабиёт аз наздик шиносои пайдо кардед. Акнун дар синфи VII донишҳои худро таҳким бахшида, ҳамчунин аз олами бойи илми адабиёт бештар баҳра мебардоред. Адабиёти бадей дар асл хазинаи бебаҳои олами инсони аст. Хазинае, ки афкори умум, рафтори умумро бо вожаву суханҳои дилнишину дилчасп дар асоси бандубасти хоси мантиқи, бо фикру хулосаҳои мӯъҷаз дар худ ҷамъ овардааст, тавассути «Адабиёт» ба шумо пешкаш карда мешавад. Одамон адабиёти бадеиро дар шаклҳои гуногуни он офарида, ба воситаи он ҳаёти худ, муҳити ҷомеаи инсонро ба тасвир мекашанд. Маҳз адабиёт бурду бохт, дарду алам ва шодиву сурури ҳаётро дар худ таҷассум менамояд. Адабиёт, инчунин, воситаи иайвандгари рӯҳи давру замонҳои гуногун аст. Чунки инсон аз чунин офаридаҳои худ ҳамдигарро дар нуқтаҳои гуногуни рӯи Замин огоҳ намуда, бо ҳам дардошною ба шоди шарик мегардад.
Скачать и читать Адабиёт, 7 синф, Файзуллоева З., Эшонқулов Ҷ., Кабиров М., 2017Учебник по литературе для 7 класса на таджикском языке.
Донишомӯзони азиз! Шумо дар синфҳои V ва VI бо фанни адабиёт аз наздик шиносои пайдо кардед. Акнун дар синфи VII донишҳои худро таҳким бахшида, ҳамчунин аз олами бойи илми адабиёт бештар баҳра мебардоред. Адабиёти бадей дар асл хазинаи бебаҳои олами инсони аст. Хазинае, ки афкори умум, рафтори умумро бо вожаву суханҳои дилнишину дилчасп дар асоси бандубасти хоси мантиқи, бо фикру хулосаҳои мӯъҷаз дар худ ҷамъ овардааст, тавассути «Адабиёт» ба шумо пешкаш карда мешавад. Одамон адабиёти бадеиро дар шаклҳои гуногуни он офарида, ба воситаи он ҳаёти худ, муҳити ҷомеаи инсонро ба тасвир мекашанд. Маҳз адабиёт бурду бохт, дарду алам ва шодиву сурури ҳаётро дар худ таҷассум менамояд. Адабиёт, инчунин, воситаи иайвандгари рӯҳи давру замонҳои гуногун аст. Чунки инсон аз чунин офаридаҳои худ ҳамдигарро дар нуқтаҳои гуногуни рӯи Замин огоҳ намуда, бо ҳам дардошною ба шоди шарик мегардад.
Ádebiyàt, 7 klàs, Mámbetov K., Jàqsımovà G., Nietova R., 2017
Ádebiyàt, 7 klàs, Mámbetov K., Jàqsımovà G., Nietova R., 2017.
Учебник по литературе для 7 класса на каракалпакском языке.
Фрагмент из книги:
Ádebiyàt kóp jıllàr dàwàmındà úyrenilgen ádebiy miyràslàrdıń jıyıntıǵı. Sonıń ushın dà, onıń dáwirleri àrnàwlı pán sıpàtındà úyreniledi. Biz ótken sàbàqlàrdà, yàǵnıy, V—VI klàslàrdà hárbir jàzıwshı hám shàyır hàqqındà màǵlıwmàtlàr berip bàrıp, olàrdıń dóretpelerinen úzindiler oqıp, sol shıǵàrmàlàrdıń màzmunı menen qısqàshà tànısqàn edik. Lekin, ol temàlàrdà shàyır hám jàzıwshılàrdıń ómirbàyànlàrı, olàrdıń óz zàmànınà bolǵàn kózqàràslàrı, kórkem shıǵàrmàlàr àrqàlı àytqàn oylàrı tereń úyrenilmegen edi. Sebebi, bul ádebiyàt sàbàqlàrındàǵı dáslepki bàsqıshlàr bolıp, olàrdà hátte kórkem shıǵàrmànıń ózi de tolıq berilmeydi. Máselen: gúrriń, povest, romàn, poemà hám dástànlàrdàn àyırım úzindiler ǵànà qàbıl etilip, olàrdıń qàhàrmànlàrınıń tek háreketleri hàqqındàǵı túsinikler tàlàp etiletuǵın edi.
Скачать и читать Ádebiyàt, 7 klàs, Mámbetov K., Jàqsımovà G., Nietova R., 2017Учебник по литературе для 7 класса на каракалпакском языке.
Фрагмент из книги:
Ádebiyàt kóp jıllàr dàwàmındà úyrenilgen ádebiy miyràslàrdıń jıyıntıǵı. Sonıń ushın dà, onıń dáwirleri àrnàwlı pán sıpàtındà úyreniledi. Biz ótken sàbàqlàrdà, yàǵnıy, V—VI klàslàrdà hárbir jàzıwshı hám shàyır hàqqındà màǵlıwmàtlàr berip bàrıp, olàrdıń dóretpelerinen úzindiler oqıp, sol shıǵàrmàlàrdıń màzmunı menen qısqàshà tànısqàn edik. Lekin, ol temàlàrdà shàyır hám jàzıwshılàrdıń ómirbàyànlàrı, olàrdıń óz zàmànınà bolǵàn kózqàràslàrı, kórkem shıǵàrmàlàr àrqàlı àytqàn oylàrı tereń úyrenilmegen edi. Sebebi, bul ádebiyàt sàbàqlàrındàǵı dáslepki bàsqıshlàr bolıp, olàrdà hátte kórkem shıǵàrmànıń ózi de tolıq berilmeydi. Máselen: gúrriń, povest, romàn, poemà hám dástànlàrdàn àyırım úzindiler ǵànà qàbıl etilip, olàrdıń qàhàrmànlàrınıń tek háreketleri hàqqındàǵı túsinikler tàlàp etiletuǵın edi.
Другие статьи...
- Адабият, 7 класс, Алымов Б., Муратов А., Темирова М., 2017
- Edebiýat, 7 synp, Soýunowa G., Arazow I., Hydyrow S., 2017
- Ádebiyat, 6 klàss, Pàlımbetov K., Allàshov P., 2017
- Календарно-тематическое планирование по предмету Литература 11 класс, по 2 часа 68 часов в год
- Әдебиет, 6 сыныб, Абдувалитов Е., Бектаев А., Дүйсебаева Д., Досымбетова С., 2017
- Edebiýat, 6 synp, Klyçew R., Gurbanberdiyew N., 2017
- Адабият, 10 класс, Темирова М., 2017
- Edebiýat, 9 synp, Welbegow G., Latipow N., Hallyýew K., Abaýew A., 2019
Показана страница 55 из 236